Од Вука до данас и нас

Уз свесрдну помоћ сарадника, Вук се за народни језик, реформу азбуке и увођење фонетског правописа, борио пола века. Посебно се истицао Ђура Даничић. Обрачунавао се с противницима Вука критикама и полемикама. Најзначајнија дела су му:

• „Рат за српски језик и правопис” (расправа)
• превод „Старог завјета”

Бечки књижевни договор – 1850. године

Српски књижевни језик се брзо развија, посебно у другој половини 19. века и почетком 20. века.

Стварају се нове речи, а уводе се и ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ, те се лексика српског језика богати.

У другој половини 19. века узимају се многе руске речи (русизми) због утицаја руске књижевности на нашу.

Крајем 19. века и почетком 20. века многи одлазе у Француску и Немачку, те се јављају и романизми и германизми.

Почетком 20. века развијају се у Србији новинарство, наука, писање есеја и књижевна критика, а тај стил је познат као БЕОГРАДСКИ. Зачетници овог стила су књижевни критичари Богдан Поповић, Љубомир Недић и Јован Скерлић. Одлике овог стила су:

• богатство значења
• богатство речи
• концизност
• отменост
• прецизност
• природност
• убедљивост
• упрошћеност

Године 1918. ствара се заједнички језик Срба и Хрвата – српскохрватски. Код Хрвата је велику заслугу имао Људевит Гај, попут Вука код нас.

НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР – 1964. године

Договорено је стварање граматике и правописа, што се и обистињује:

• Правопис српскохрватског (хрватскосрпског) језика (1960) (важио код нас до 1996. године)
• Граматика српскохрватског (хрватскосрпског) језика (у шест томова)

Српскохрватски језик је био једини словенски језик са два писма (ћирилица и латиница) и два изговора према изговору гласа ЈАТ: 
екавски (млеко)                                              (и)јекавски (млијеко)

* Икавски изговор овог гласа није усвојен (млико).

Роми потичу из Индије. За време великих сеоба азијских народа, које су трајале стотинама година, настало је кретање међу племенима северне Индије. Отцепили су се од своје заједнице, напустили постојбину и разасули се по свету. Порекло имена Циганин, које преовлађује код Словена у средњој Европи и на Балканском полуострву, није потпуно расветљено. Између осталог, претпоставља се да долази од облика Чангар, а то је име једног индијског народа у Кашмиру чији се говор и данас до извесне мере подудара са циганским. Године 1979. после конгреса Рома, који је одржан у Швајцарској, прихваћен је назив Ром, за припаднике овог напаћеног народа.

Роми имају развијену усмену књижевност (баладе, лирику, кратке прозне облике). У том стваралаштву изражена је истинитост, отвореност, несталност животног тока, јака социјална нота, али и горко хуморно прихватање недаћа.

„Циганска поезија”, Раде Ухлик и Бранко В. Радичевић

Због историјских прилика на простору некадашње Југославије, долази и до одвајања језика, али је једно сигурно са лингвистичког становишта: реч је о једном језику, ма како се он звао (српски, хрватски, босански, црногорски).

Данас се у Србији говори српским језиком у чијој је основи ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ, ЕКАВСКИ и (И)ЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР, а службено је писмо ЋИРИЛИЦА.