Синтагма

Синтагма је скуп двеју или више речи од којих је једна главна реч, а остале зависе од ње. Ове речи су повезане заједничким значењем и као целина имају исту службу у реченици.

За разлику од зависних чланова главна реч синтагме се не може изоставити из реченице, јер без ње не би било синтагме, нити би та реченица имала смисла.

Наш познати писац представио се публици.

Синтагма: наш познати писац

Главна реч синтагме: писац

Зависне речи синтагме: наш познати

Ако се из реченице изостави реч писац реченица не би имала смисла.

Зависно од тога којој врсти речи припада њена главна реч (именица, придев, прилог или глагол) синтагма може бити:

☼ именичка (Маја ми је поклонила малу дрвену кутију)

☼ придевска (Пре мојим очима је необично леп призор)

☼ прилошка (Стигли су кући веома брзо) и

☼ глаголска синтагма.(Заспао је гледајући филм)

У оквиру једне синтагме у реченици може да се нађе нека друга синтагма, тако да разликујемо појмове шире и уже синтагме. У оквиру шире синтагме увек се налази ужа синтагма.

Пример 1: У то време Египат је имао веома јаку морнарицу.

Шира синтагма је именичка синтагма: веома јаку морнарицу у којој је главна реч морнарицу.

Ужа синтагма која се налази у оквиру шире је придевска синтагма : веома јаку у којој је главна реч јаку.

Пример 2: Маја је купила џемпер боје златног песка.

Шира синтагма: џемпер боје златног песка (именичка синтагма у којој је главна реч синтагме џемпер, а атрибут именичка синтагма боје златног песка)

Ужа синтагма: боје златног песка (именичка синтагма у којој је главна реч синтагме боје, а атрибут именичка синтагма златног песка)

Ужа синтагма: златног песка (именичка синтагма у којој је главна реч синтагме песка, а атрибут придев златног)

ИМЕНИЧКА СИНТАГМА

Именичка синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме именица. Сваки зависни члан именичке синтагме има функцију атрибута.

Зависни чланови, односно атрибути у именичкој синтагми могу да се налазе испред или иза главне речи.

Атрибути који се налазе испред главне речи су најчешће придеви (или придевске синтагме) и придевске заменице.

Медведи су заспали дубоким зимским сном.

Атрибути који се налазе иза главне речи су најчешће именице (или именичке синтагме) у неком зависном падежу (с предлогом или без њега)

Моја мајка је направила џем од кајсија.

У именичкој синтагми атрибути се могу истовремено налазити и испред и иза главне речи.

На небу се видео зажарени ватромет боја.

Главна реч синтсгме је именица ватромет.

Зависни члан у функцији атрибута који се налази испред главне речи је придев: зажарени.

Зависни члан у функцији атрибута који се налази иза главне речи је именица боја.

Именичке синтагме у реченици могу имати службу: субјекта (Црна мачка шета по крову), објекта (Написао је одличан роман), прилошких одредби (Завршио је школу прошле године), именског дела предиката (Марко је добар ученик).

ПРИДЕВСКА СИНТАГМА

Придевска синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме придев. Зависни чланови придевске синтагме могу да се налазе испред или иза главне речи.

Зависни чланови који се налазе испред главне речи су углвном прилози.

Његова сестра је пуно срећна.

Зависни чланови који се налазе иза главне речи могу бити именице са предлогом, заменице или именичке синтагме.

Марко је сладак као шећер.

Придевске синтагме у реченици могу имати службу атрибута у оквиру субјектског (Врло талентована девојка пева ову песму) и објекатског скупа речи. (Не волим пуно слану храну), прилошких одредби (Мића је оотпутовао на необично лепо место) и именског дела предиката (Ова прича ми је веома занимљива )

ПРИЛОШКА СИНТАГМА

Прилошка синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме прилог. Зависни чланови придевске синтагме могу да се налазе испред или иза главне речи.

Зависни чланови који се налазе испред главне речи су углавном прилози.

Причао је изузетно споро.

Зависни који се налазе иза главне речи могу бити именице, именичке заменице и именичке синтагме са предлогом или без њега.

Отишао је далеко од куће.

Прилошке синтагме у реченици имају службу прилошких одредби.

ГЛАГОЛСКА СИНТАГМА

Глаголска синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме глагол у инфинитиву, глаголски прилог садашњи или глаголски прилог прошли.

Одушевила се слушајући моју пему.

Зависни чланови глаголских синтагми имају функцију објекта или прилошке одредбе, док је цела синтагма најчешће у функцији прилошке одредбе за начин или време.