Непроменљиве речи

Непроменљиве речи су речи које увек остају у истом облику. То су прилози, предлози. узвици, везници и речце.

ПРИЛОЗИ

Прилози су непроменљиве речи које најчешће одређују глаголску радњу по времену, месту, начину, количини или узроку. Према томе како одређују глаголску радњу прилози могу бити:

☼ прилози за време (упитни прилог КАДА?)

јуче, данас, сутра, јутрос, ноћас, вечерас, рано, касно, сада, тада, онда, никада, некада, увек, икада, било када, кад год...

☼ прилози за место (упитни прилози КУДА?, ГДЕ?)

лево, десно, напред, назад, иза, горе, доле, позади, унутра, напољу, изнад, испод, испред, овде, ту, онде, тамо, овамо, онамо, туда, онуда, нигде, никуда, негде, некуда, свугде, свуда, игде, икуда, било где, било куда,

☼ прилози за начин (упитни прилог КАКО?)

лоше, добро, случајно, кришом, лако, тешко, хладно, топло, далеко, храбро, брзо, овако, онако, тако, никако, некако, свакако, икако, било како...

☼ прилози за количину (упитни прилог КОЛИКО?)
мало, много, пуно, оволико, онолико, николико, неколико, иколико, колико год...

☼ прилози за узрок (упитни прилог ЗАШТО?)

зато, стога

Прилози који подсећају на заменице називају се заменички прилози.

ПРЕДЛОЗИ

Предлози су непроменљиве речи које означавају различите односе међу речима у реченици. Обично стоје испред именица или именичких заменица и утичу на њихов облик. Једино предлог ради може стајати иза ових речи. (Урадићемо то ради истине. или Урадићемо то истине ради.)

Предлози се јављају само уз зависне падеже:

Генитив: од, из, са, до, без, близу, код, крај, изнад, између, око, поред, испод, испред...

Датив: к, ка,према, насупрот..

Акузатив: уз, низ, у, кроз, на, за...

Инструментал: с, са, над, под, за, међу...

Локатив: по, у, на, о, при...



ВЕЗНИЦИ

Везници су непроменљиве речи које повезују реченице и реченичне делове, а у исто време означавају и каква је то веза. Реченице и реченични делови могу стајати у напоредном или зависном односу, па се повезују напоредним или зависним везницима.

Напоредни везници се деле на:

☼ саставне: и, па, те, ни, нити

☼ раставне: или

☼ супротне: а, али, но, него, већ.

Зависни везници су: јер, иако, ако, да, док, чим, мада...

РЕЧЦЕ

Речце су непроменљиве речи које означавају лични став говорника према садржају реченице или обележавају неки логичан однос у оквиру реченице.

Речце се могу се поделити у више група:

☼ речце за потврђивање и одрицање: да, не

☼ упитне речце: зар, ли, да ли

☼ показне речце: ево, ето, ено, гле

☼ супротне речце: међутим, пак

☼ заповедне речце: нека, хајде

☼ речце за истицање: баш, бар, управо, чак, тек...

☼ узвична речца: ала

☼ повратна речца: зар, ли, да ли

☼ модалне речце: можда, вероватно, заиста, ваљда, сигурно, несумњиво, углавном, нипошто, наравно, очито, нажалост, дефинитивно, извесно...

УЗВИЦИ

Узвици су непроменљиве речи кили скупови гласова којима се изражавају осећања или се подржавају звукови из природе. За њих не важе правила акцентовања, могу садржати необичну комбинацију гласова и сами имају вредност целе раченице.

Везнике можемо разврстати у три групе:

☼ узвици који изражавају осећања: их, ох, ух, уф, ау, ај,јој, јао, ура, хм, охо, ијуј, авајк, бррр, пих...

☼ узвици за дозивање и терање: хеј, еј, о, ој, ало, марш, пст, мац, куц, пис, шиц, иш, пи-пи, шибе, ајс, ђиха...





☼ узвици који подражавају разне звукове: трас, крц, фију, бућ, пљус, шљиц, тап, цмок, бум, шкрип, апћиха, мијау, кукурику, ав-ав, кре-кре, џив-џив, ћију-ћи, мљац, шмрц...