Стилске фигурe

Стилске фигурe су речи и изрази којима приповедачи и песници обогаћују књижевно дело, дајући нова, шира и пренесена значења.

Хипербола 

Претерано увеличавање ради постизања већег ефекта у књижевности, назива се хипербола. Врло често се примењује у народној књижевности, у изразима попут крвца до кољена.

Примери:

Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке (народна песма);

Кад је виђех ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти (Његош, Горски вијенац)

Контраст (антитеза)

Стилски поступак у ком се нешто пореди по супротности назива се контраст. Његовом применом, супротне појаве су јаче изражене. Супротно од поређења (компарације). Блиско словенској антитези.

Примери:

Тресла се гора - родио се миш. (народна изрека);

На језику мед, а на срцу јед (народна изрека)

Контраст или антитеза је стилска фигура код које се појаве и предмети доводе у везу помоћу супротних особина и појединости и тиме паралелно постављене супротности у антитези узајамно појачавају значење и једног и другог појма.

Персонификација

Персонификација је добила име од латинске речи persona што значи особа, па би се на српски могла превести као поособљавање. Персонификација је изражајан начин казивања којим се предметима и појавама приписују људске особине.

Примери: Прогледале су ми патике (разговорно) Дрво је обукло ново одело беле боје (из састава);

Поређење (компарација)

 

Поређење (компарација) је изражајан начин казивања којим се нешто што је мање познато упоређује са нечим познатијим. Поређење може бити по сличности или супротности. Примери:

Брз као стрела. (народна изрека);

Вредан као пчела (народна изрека)

Епитет

Речи које казују најбоља опажања о одређеним предметима разговора или писања и истичу неке њихове особине називају се епитети. То су најчешће описни придеви који појачавају осећања и остављају јаче утиске.

Примери:

У свитање, у појати ниској... (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);

... као једно риђе штене њено. (Сергеј Јесењин, Песма о керуши)

Град градила бјела вила... (Народна песма, Вила эида град)

Ономатопеја
Подражавање гласова и звукова из природе назива се ономатопеја. Речи: бућнути, крцнути, пуцкетати, фијукати- називају се ономатопејским речима.
Примери:

Дурак хукну, све замукну (Иван Мажуранић, Аговање);

Крцну колач неколико пута... (Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића)

Метафора

Језичко-стилски поступак у ком се исказује пренесено значење по сличности назива се метафора.
Примери:

Ој Стојане, јабуко од злата... (народна песма, Ропство Јанковић Стојана);

Тужна песмо, мајко стара...-мисли се на Србију (Оскар Давичо, Србија)

Када се метафора прошири на целу једну слику, или чак цело дело, стилска фигура се назива алегорија. Присутна је у народној песми Љубавни растанак у коме плави зумбул и зелена када представљају заправо момка и девојку који су растављени.
Примери:

Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану. (народна песма, Зидање Скадра);

Вила гнијездо тица ластавица, вила га је за девет година... (народна песма, Ропство Јанковић Стојана)

Два цвијета у бостану расла, плави зумбул и зелена када... (народна песма, Љубавни растанак)

Словенска антитеза

Словенска антитеза је стилска фигура класична за српске народне песме. Састоји се од три дела: питања: Ој пунице, ђевојачка мајко, Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?' нетачних одговора: ''Нити сам је од злата салила, ''нити сам је од сребра сковала, нити сам је од сунца отела' једног тачног одговора: већ ми је Бог од срца дао. (Народна песма, Женидба Милића барјактара) Иронија Стилска фигура у којој се речима даје супротан смисао од оног које имају као своје основно значење назива се иронија Ако у призвуку има и злобе, или је иронија претерана, добија се сарказам. Пример (иронија): Само ти настави да се свађаш! (у ствари: Престани да се свађаш!) Пример (сарказам): Ако`ј ум`о камен гристи, мора да се угојио! (Ј. Ј. Змај, Три хајдука ) Алегорија Стилска фигура у којој песник у завијеној, скривеној форми исказује своје мисли и осећања. Пример: "Имао сам од злата јабуку пак ми јутрос паде у Бојану те је жалим, прежалит не могу." - одломак из песме зидање Скадра Алегорија представља говор у коме се појмови и мисли исказују друкчије, а не речима које их директно изражавају, сликовит говор, сликовито објашњење појмова и мисли. Градација Градација је стилска фигура, песнички израз у којој песник поступно ређа слике по јачини доживљавања од најслабије до најјаче или обрнуто. Пример: За Ђурђем је косу одрезала, За ђевером лице изгрдила, А за братом очи повадила... Анафора  Анафора је стилска фигура која представља изношење спреда, понављање истих речи на почетку реченице и реченичних делова. Пример: Збогом, житку, мој прелепи санче! Збогом, зоро, збогом, бели данче! (Бранко Радичевић, Кад млигијах умрети) Епифора То је стилска фигура која представља понављање једне или више речи на крају реченице - супротно од анафоре. Еуфемизам То је стилска фигура којом се неки израз замењује другим, али у блажем облику, због бонтона, друштвених, религиозних, политичких, пропагандних и других разлога. Супротно од хиперболе. Примери послао га на онај свет - убио га, лака дама - проститутка, премазан свим бојама - преиспољни преварант, пропустити кроз руке - претући, захлађење односа - почетак непријатељства, хуманитарна интервенција - ратна агресија, мировне снаге - окупаторска војска. Симбол Симбол је стилска фигура којом се конкретном предмету придају симболична значења. Један симбол може имати више значења. Пример небо - симбол мира, слободе, бесконачности... бела боја - симбол невиности, чистоте, доброте... Адинатон Адинатон (грч. αδύνατος — немогућ; a- — без, dynasthai — могућ) је стилска фигура у којој се хипербола доводи до граница немогућег. Пример: Кад на врби роди грожђе. Метонимија Метонимија је стилска фигура која означава замену места,она се заснива на пренесом значењу,што се постиже успостављањем логичке везе и зависности међу појмовима. Пример: Кад устане кука и мотика... (А мисли се на народ који се тим оруђем служи.)