Непроменљиве речи

Непроменљиве речи су речи које увек остају у истом облику. То су прилози, предлози. узвици, везници и речце.

ПРИЛОЗИ

Прилози су непроменљиве речи које најчешће одређују глаголску радњу по времену, месту, начину, количини или узроку. Према томе како одређују глаголску радњу прилози могу бити:

☼ прилози за време (упитни прилог КАДА?)

јуче, данас, сутра, јутрос, ноћас, вечерас, рано, касно, сада, тада, онда, никада, некада, увек, икада, било када, кад год...

☼ прилози за место (упитни прилози КУДА?, ГДЕ?)

лево, десно, напред, назад, иза, горе, доле, позади, унутра, напољу, изнад, испод, испред, овде, ту, онде, тамо, овамо, онамо, туда, онуда, нигде, никуда, негде, некуда, свугде, свуда, игде, икуда, било где, било куда,

☼ прилози за начин (упитни прилог КАКО?)

лоше, добро, случајно, кришом, лако, тешко, хладно, топло, далеко, храбро, брзо, овако, онако, тако, никако, некако, свакако, икако, било како...

☼ прилози за количину (упитни прилог КОЛИКО?)
мало, много, пуно, оволико, онолико, николико, неколико, иколико, колико год...

☼ прилози за узрок (упитни прилог ЗАШТО?)

зато, стога

Прилози који подсећају на заменице називају се заменички прилози.

ПРЕДЛОЗИ

Предлози су непроменљиве речи које означавају различите односе међу речима у реченици. Обично стоје испред именица или именичких заменица и утичу на њихов облик. Једино предлог ради може стајати иза ових речи. (Урадићемо то ради истине. или Урадићемо то истине ради.)

Предлози се јављају само уз зависне падеже:

Генитив: од, из, са, до, без, близу, код, крај, изнад, између, око, поред, испод, испред...

Датив: к, ка,према, насупрот..

Акузатив: уз, низ, у, кроз, на, за...

Инструментал: с, са, над, под, за, међу...

Локатив: по, у, на, о, при...



ВЕЗНИЦИ

Везници су непроменљиве речи које повезују реченице и реченичне делове, а у исто време означавају и каква је то веза. Реченице и реченични делови могу стајати у напоредном или зависном односу, па се повезују напоредним или зависним везницима.

Напоредни везници се деле на:

☼ саставне: и, па, те, ни, нити

☼ раставне: или

☼ супротне: а, али, но, него, већ.

Зависни везници су: јер, иако, ако, да, док, чим, мада...

РЕЧЦЕ

Речце су непроменљиве речи које означавају лични став говорника према садржају реченице или обележавају неки логичан однос у оквиру реченице.

Речце се могу се поделити у више група:

☼ речце за потврђивање и одрицање: да, не

☼ упитне речце: зар, ли, да ли

☼ показне речце: ево, ето, ено, гле

☼ супротне речце: међутим, пак

☼ заповедне речце: нека, хајде

☼ речце за истицање: баш, бар, управо, чак, тек...

☼ узвична речца: ала

☼ повратна речца: зар, ли, да ли

☼ модалне речце: можда, вероватно, заиста, ваљда, сигурно, несумњиво, углавном, нипошто, наравно, очито, нажалост, дефинитивно, извесно...

УЗВИЦИ

Узвици су непроменљиве речи кили скупови гласова којима се изражавају осећања или се подржавају звукови из природе. За њих не важе правила акцентовања, могу садржати необичну комбинацију гласова и сами имају вредност целе раченице.

Везнике можемо разврстати у три групе:

☼ узвици који изражавају осећања: их, ох, ух, уф, ау, ај,јој, јао, ура, хм, охо, ијуј, авајк, бррр, пих...

☼ узвици за дозивање и терање: хеј, еј, о, ој, ало, марш, пст, мац, куц, пис, шиц, иш, пи-пи, шибе, ајс, ђиха...





☼ узвици који подражавају разне звукове: трас, крц, фију, бућ, пљус, шљиц, тап, цмок, бум, шкрип, апћиха, мијау, кукурику, ав-ав, кре-кре, џив-џив, ћију-ћи, мљац, шмрц...

Синтагма

Синтагма је скуп двеју или више речи од којих је једна главна реч, а остале зависе од ње. Ове речи су повезане заједничким значењем и као целина имају исту службу у реченици.

За разлику од зависних чланова главна реч синтагме се не може изоставити из реченице, јер без ње не би било синтагме, нити би та реченица имала смисла.

Наш познати писац представио се публици.

Синтагма: наш познати писац

Главна реч синтагме: писац

Зависне речи синтагме: наш познати

Ако се из реченице изостави реч писац реченица не би имала смисла.

Зависно од тога којој врсти речи припада њена главна реч (именица, придев, прилог или глагол) синтагма може бити:

☼ именичка (Маја ми је поклонила малу дрвену кутију)

☼ придевска (Пре мојим очима је необично леп призор)

☼ прилошка (Стигли су кући веома брзо) и

☼ глаголска синтагма.(Заспао је гледајући филм)

У оквиру једне синтагме у реченици може да се нађе нека друга синтагма, тако да разликујемо појмове шире и уже синтагме. У оквиру шире синтагме увек се налази ужа синтагма.

Пример 1: У то време Египат је имао веома јаку морнарицу.

Шира синтагма је именичка синтагма: веома јаку морнарицу у којој је главна реч морнарицу.

Ужа синтагма која се налази у оквиру шире је придевска синтагма : веома јаку у којој је главна реч јаку.

Пример 2: Маја је купила џемпер боје златног песка.

Шира синтагма: џемпер боје златног песка (именичка синтагма у којој је главна реч синтагме џемпер, а атрибут именичка синтагма боје златног песка)

Ужа синтагма: боје златног песка (именичка синтагма у којој је главна реч синтагме боје, а атрибут именичка синтагма златног песка)

Ужа синтагма: златног песка (именичка синтагма у којој је главна реч синтагме песка, а атрибут придев златног)

ИМЕНИЧКА СИНТАГМА

Именичка синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме именица. Сваки зависни члан именичке синтагме има функцију атрибута.

Зависни чланови, односно атрибути у именичкој синтагми могу да се налазе испред или иза главне речи.

Атрибути који се налазе испред главне речи су најчешће придеви (или придевске синтагме) и придевске заменице.

Медведи су заспали дубоким зимским сном.

Атрибути који се налазе иза главне речи су најчешће именице (или именичке синтагме) у неком зависном падежу (с предлогом или без њега)

Моја мајка је направила џем од кајсија.

У именичкој синтагми атрибути се могу истовремено налазити и испред и иза главне речи.

На небу се видео зажарени ватромет боја.

Главна реч синтсгме је именица ватромет.

Зависни члан у функцији атрибута који се налази испред главне речи је придев: зажарени.

Зависни члан у функцији атрибута који се налази иза главне речи је именица боја.

Именичке синтагме у реченици могу имати службу: субјекта (Црна мачка шета по крову), објекта (Написао је одличан роман), прилошких одредби (Завршио је школу прошле године), именског дела предиката (Марко је добар ученик).

ПРИДЕВСКА СИНТАГМА

Придевска синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме придев. Зависни чланови придевске синтагме могу да се налазе испред или иза главне речи.

Зависни чланови који се налазе испред главне речи су углвном прилози.

Његова сестра је пуно срећна.

Зависни чланови који се налазе иза главне речи могу бити именице са предлогом, заменице или именичке синтагме.

Марко је сладак као шећер.

Придевске синтагме у реченици могу имати службу атрибута у оквиру субјектског (Врло талентована девојка пева ову песму) и објекатског скупа речи. (Не волим пуно слану храну), прилошких одредби (Мића је оотпутовао на необично лепо место) и именског дела предиката (Ова прича ми је веома занимљива )

ПРИЛОШКА СИНТАГМА

Прилошка синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме прилог. Зависни чланови придевске синтагме могу да се налазе испред или иза главне речи.

Зависни чланови који се налазе испред главне речи су углавном прилози.

Причао је изузетно споро.

Зависни који се налазе иза главне речи могу бити именице, именичке заменице и именичке синтагме са предлогом или без њега.

Отишао је далеко од куће.

Прилошке синтагме у реченици имају службу прилошких одредби.

ГЛАГОЛСКА СИНТАГМА

Глаголска синтагма је она синтагма у којој је главна реч синтагме глагол у инфинитиву, глаголски прилог садашњи или глаголски прилог прошли.

Одушевила се слушајући моју пему.

Зависни чланови глаголских синтагми имају функцију објекта или прилошке одредбе, док је цела синтагма најчешће у функцији прилошке одредбе за начин или време.